SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
STANOVI
 
Kupovina stana u Beogradu kao investicija
Autor/izvor: SEEbiz / Politika.rs
Datum objave: 11.06.2019. - 13:31:00
Zadnja izmjena: 11.06.2019. - 14:09:36
BEOGRAD - Cene nekretnina u Beogradu poslednjih nekoliko godina vrtoglavo rastu. Procenjuje se oko 10 odsto godišnje, što se može videti i kroz rast cena stanova koji se grade kroz velike projekte u centru grada i na Novom Beogradu.

Samo u glavnom gradu, prema nezvaničnim informacijama, prošle godine prodato je 16.000 stanova, i to 11.000 u starogradnji i 5.000 u novogradnji za ukupan iznos od oko 900 miliona evra. Sagovornik „Politike" upoznat sa stanjem na tržištu nekretnina kaže da je više razloga za rast cena stanova u Beogradu i Srbiji.

– Kod nas nema ni opcija za investiranje ni pravog i razvijenog finansijskog tržišta. Odnosno, mogućnosti da oni koji imaju štednju mogu da investiraju u akcije, obveznice... U praksi postoji ali mnogi ne razumeju dovoljno da bi ulagali. Zato je kupovina stana, kada su i kamate na štednju male, najpoželjnija opcija za one koji imaju gotovinu – kaže naš sagovornik, i dodaje da u Srbiji ima mnogo više ušteđevine nego što se pretpostavlja i da je potražnja veća od trenutne ponude.

– Većina kupaca stanova u Beogradu nisu Beograđani i ne žive u njemu. Kupaca iz unutrašnjosti je više od 50 odsto. To pokazuje da se potcenjuje kupovna moć ljudi u drugim gradovima Srbije – naglašava naš sagovornik.

Kako kaže, u svakom gradu, čak i u siromašnijim opštinama poput Vranja ili Leskovca ima preduzetnika koji dobro zarađuju a sa druge strane nemaju tako visoke troškove života kao Beograđani. Neka je i jedan odsto takvih preduzetnika (vlasnika apoteka, radnji, proizvođača sirovina...) u gradu od 80.000 ljudi, to je 800 onih koji za pet godina mogu da uštede i više od 100.000 evra za stan u Beogradu.

– Kupuju stanove za decu i u međuvremenu možda izdaju. Generalno nisu vođeni povratkom investicije, već žele da obezbede sigurnost. Veliki broj kupaca je i iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine – objašnjava on.

Kvadrat od 2.000 evra, za nove stanove, postao je standard na dobrim lokacijama u Beogradu. Smatra da su cene u novogradnji precenjene i da svako ko traži 2.000 evra i više za kvadrat ima ogromnu maržu. Ali naglašava da je prava aktivnost na tržištu u starogradnji, gde su cene niže.

Upitan kako komentariše nedavni predlog stranaka u Nemačkoj da se, zbog visoke cene nekretnina i njihovog zakupa, konkretno u Berlinu, stanarine zamrznu na pet godina, naš sagovornik kaže da ne veruje da će se to dogoditi. Smatra da je u interesu svake zemlje da cene nekretnina rastu. I za pola miliona Beograđana koji su vlasnici nekretnina rast cena ide naruku jer se njihova imovina uvećava. U onom trenutku kada cene počnu da padaju, više nema aktivnosti investitora, zaključuje naš sagovornik.

Prema aktuelnim podacima sa sajtova koji sabiraju izražene cene nekretnina u oglasima, prosek za kvadrat u najužem centru Beograda je oko 2.400 evra, na Dorćolu 2.100. Na Vračaru idu i do 2.600 evra. Na Banovom brdu kvadrat je u proseku 1.900 evra, Žarkovu 1.250, Vidikovcu 920, a na Banjici 1.100 evra. U naselju „Belvil" na Novom Beogradu prosek je 2.400 evra, na Dušanovcu 1.250 evra.

Glavni grad Nemačke spada među gradove u kome je problem stambenog prostora i visine stanarina ekstremno izražen. Ogroman skok cena nekretnina i njihovog zakupa u Berlinu, ali i širom Nemačke, doveo je do toga da se kirije sagledavaju kao najveća „socijalna bomba" u najjačoj evropskoj ekonomiji.

Upravo to što je u prestonici Nemačke proteklih deset godina udvostručena cena nekretnina, a za oko 90 odsto povećana cena njihovog zakupa, uticalo je na to da je proteklih nedelja i meseci glavna politička tema da li bi trebalo država da zamrzne cene kirija ili čak da prinudno otkupi stanove od kompanija koje ih izdaju.

Iako je najjača evropska ekonomija, Nemačka je zemlja sa procentualno najviše podstanara u Evropskoj uniji – čak 48 odsto stanovništva, odnosno oko 40 miliona ljudi. Prema statistici Evrostata, broj onih koji u Nemačkoj žive u sopstvenim nekretninama, makar još otplaćivali hipotekarni kredit za njih, tek odnedavno je nadmašio broj podstanara. Predlog da se stanarine zamrznu na rok od pet godina naći će se 18. juna pred Senatom u Berlinu, a propis, ukoliko bude usvojen, stupiće na snagu prvog januara 2020. godine.