SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
BIĆE POVIŠICA
 
Fond za vode spasao rupe u budžetu!
Autor/izvor: SEEbiz/Politika
Datum objave: 22.09.2011. - 16:27:55
BEOGRAD - Članovi kabineta premijera Mirka Cvetkovića, koji su rebalansom dobili više novca za trošenje nego što su se nadali, treba za to da zahvale nedavno osnovanom Budžetskom fondu za vode Srbije.
Kako „Politika” saznaje u Ministarstvu finansija, pojedini budžetski korisnici ostvarili su sopstvene prihode u iznosu od čak osam milijardi dinara. Pri tom, najveći doprinos državnoj kasi dao je Budžetski fond za vode. Nisu zanemarljivi ni prihodi Fonda za zaštitu životne sredine. To je prilikom prekrajanja državne kase ministru finansija pomoglo da minus u republičkom budžetu sa prvobitnih 120 poveća na čak 142 milijarde dinara.

I ne samo to. Ovi prihodi omogućili su Vladi Srbije da ne prekrši Zakon o budžetskom sistemu, u kome je definisan nivo potrošnje i državnog zaduživanja, ali i da ispoštuje nedavno postignut dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. Jer, deficit na nivou cele države, u koji su uključeni i minusi lokalnih samouprava, fondova, ali i Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, po dogovoru sa MMF, ne sme da bude veći od 153 milijarde dinara.

Na tu brojku, koja stoji u Memorandumu o razumevanju, svoj potpis su, nakon završetka pregovora sa Fondom, stavili srpski državni zvaničnici. U istom dokumentu se navodi i da deficit JP „Puteva Srbije” ne sme da bude veći od 1,5 milijardi dinara. Prema saznanju 'Politike', finansijski planovi ovog preduzeća uklopljeni su u dogovorene okvire. Osim republičke, u minusu su i pokrajinska i lokalna kasa. Minus vojvođanskog budžeta, ali i lokalnih samouprava iznosi 11,2 milijarde.

Iznos od osam milijardi dinara taman će biti iskorišćen da pokrije trošak koji će u republičkoj kasi nastati posle oktobarskog povećanja plata zaposlenima u državnoj administraciji. Jer, rashodi za zaposlene rebalansom su povećani za 7,5 milijardi dinara, što pojedinačno predstavlja najveći rast izdataka. Taj iznos biće dovoljan da se zaposlenima lična primanja u oktobru povećaju za 1,4 odsto. Tako je bar planirano rebalansom.

Tačan iznos povećanja znaće se tek kad se podvuče crta ispod inflacije od aprila do septembra. Prema formuli za obračun, povišica će biti onolika koliko bude iznosila inflacija u tom periodu, uvećana za polovinu prošlogodišnjeg realnog rasta BDP. S obzirom na to da je zvanična statistika revidirala lanjsku stopu privrednog rasta sa 1,8 na jedan odsto, to znači da u formulu za obračun umesto 0,9 ulazi svega 0,5 procenata rasta bruto domaćeg proizvoda. Na to će biti dodat aprilski i majski rast cena (plus 1,5 odsto).

I to je, čini se sve što se sabiranja tiče, jer je deflacija u junu i julu kao i stagnacija u avgustu okrnjila povišicu za ukupno 0,8 procenta. To, takođe, znači da kreatori fiskalne politike računaju da u septembru značajnog rasta cena neće biti.